| биографија | лепота тренутка живота | изложба | цртежи |
Присећам се стиха једне песме који каже: "Свака пахуљица падне заправо нигде осим ОВДЕ И САДА."
Ухватити тренутак живота и његову лепоту, није ли то уметност уметности?
Јер читав се промењиви зивот заправо и састоји од бесконачног низа несталних пахуља.
А то овде и сада уметник, сликар, хвата цртежом.
Објекат му измиче зато што је то кокошка која халапљиво граби зрневље, зато што је мравојед који лењо хода; али и он сам, уметник, јесте несталан, зато што га бура страсти, емоција, вулкан различитих сликарских и личних циљева баца тамо амо по мору живота.
То ОВДЕ и САДА јесте почетак и крај уметничког стварања, али и мера вредности уметничког дела.
Хоће ли уметник успети да нам дочара атмосферу сарајевске кафане, сету хармоникаша, старост ципела које својим потплатама сведоче о многим пређеним путевима?
То ОВДЕ и САДА јесте такође и мера доживљаја уметничког дела.
Хоћемо ли ми, посматрачи, бити отворени за уметничко дело или ћемо лутати по врлетима наших свакодневних проблема?
Зато се у галерији сусрећу и предмет сликаревог интересовања, и дело само, и сликар, и публика.
Тек тај четвороугао ствара могућност да се ОВДЕ И САДА догоди то чудо звано уметност.
А уметност је умеће да се слави живот и његова пролазност.
Зоран Карајловић